ИСТОРИЈСКИ АРХИВ ПОЖАРЕВАЦ....
ИСТОРИЈСКИ АРХИВ ПОЖАРЕВАЦ....
ISSN (Online) 2812-9636
ИНСТИТУЦИЈА:
ИСТОРИЈСКИ АРХИВ ПОЖАРЕВАЦ
ГЛАВНИ И ОДГОВОРНИ УРЕДНИК:
Др Јасмина Николић, директорка Историјског архива Пожаревац
АУТОР И УРЕДНИК ПОРТАЛА:
Др Јасмина Николић
ТЕХНИЧКИ УРЕДНИК:
Александра Богдановић
АУТОРИ:
Др Јасмина Николић
Др Драгана Милорадовић
Наташа Милошевић Дулић
Мирјана Степановић
ПОЧЕТАК
1.10.2021.
СТАТУС:
У току
___________________________
КОНТАКТ ПОДАЦИ:
ИСТОРИЈСКИ АРХИВ ПОЖАРЕВАЦ
ДР ВОЈЕ ДУЛИЋА 10
12000 ПОЖАРЕВАЦ
РЕПУБЛИКА СРБИЈА
www.arhivpozarevac.org.rs
info@arhivpozarevac.org.rs
+381.12.523.082
У Пожаревцу је, 10. августа 1895. године била отворена „највећа сајамска изложба занатства и пољопривреде у Србији“. Покровитељ изложбе био је краљ Александар I Обреновић, а ову јединствену сајамску изложбу отворио је краљев изасланик.
На иницијативу Ђурe Петковића, бравара пожаревачког и председника пожаревачког Месног одбора Занатлијског удружења, одлука о одржавању изложбе у Пожаревцу донета је на ванредној седници Главног савеза одбора овог удружења још 20. новембра 1893. године. Припреме за изложбу трајале су скоро две године, а највише учешћа у њима имао је новоформирани Изложбени одбор на челу управо са њеним иницијатором - Ђуром Петковићем - Будимцем. Поред њега, у Изложбеном одбору су се налазили Ђура Ђ. Божић, кројач, Лаза В. Ивковић, опанчар, Жика Н. Ристић, економ, Јелисије Радовановић, седлар, Божидар Цветковић, ћурчија, Владислав Хаџи-Бабић, пушкар, и друге истакнуте занатлије пожаревачког краја.
Изложба је одржана у посебно за ту прилику изграђеној згради, на углу Дунавске и Сајамске улице. Одбор за организацију изложбе није имао средстава да изнајми плац нити да сазида наменску зграду за изложбу, те је по налогу државних органа, општинска благајна уложила извесну већу суму новца за ту сврху. План простране, светле зграде израдио је извесни Е. Штајлехнер, архитекта, председник Главног Савезног одбора „Занатлијског удружења“. Али новоподигнута зграда није била просторно довољна за смештај свих изложбених предмета, због чега је изложбени одбор тражио одобрење да „индустријске предмете“ постави у згради овдашње гимназије.
Према мишљењу тадашњег министра грађевина, изложба је имала „велику важност за развитак и унапређење наше домаће привреде и радиности“, због чега је постојала воља државних власти да у највећој могућој мери удовоље захтевима организатора и помогну организацију изложбе.
Изложба је трајала два месеца, а били су изложени занатски производи из разних крајева Србије, са заступљеношћу скоро свих тада постојећих заната. Поред учешћа занатлија из Београда, Ваљева, Ужица, Шапца, Крагујевца, Крушевца, Пирота, Прокупља, Трстеника, Неготина, Зајечара, многих других места, учествовале су и занатлије из скоро сваке вароши и села у Пожаревачком округу.
О изложби се говорило као о „успешном представљању занатства у Србији“, док је радничка штампа истицала „промашај“ организатора, слабу посећеност и сличне недостатке манифестације. Међутим, на изложби је било веома много експоната, а за најуспешније, додељене су награде: златне, сребрне и бронзане медаље са дипломом, почасне повеље и похвалнице. На аверсу медаље је била приказана зграда која је изграђена за ову изложбу са годином 1895, а на ободу се налазио натпис „Пожаревачка занатска и пољопривредна изложба занатског удружења“. На реверсу се налазио лик краља Александра I са натписом по ободу „Краљ Србије Александар I покровитељ пожаревачке занатске и пољопривредне изложбе“.
Изложба се нажалост завршила „са дефицитом“, те су уследили судски спорови у вези имовине.
Фотографија: Плакат – позив на учешће на Пожаревачкој изложби „Занатлиског удружења“ и Окружној пољопривредној изложби, од 2. до 30. августа 1895.
Историјски архив Пожаревац, Збирка плаката, I, 2
Одабрала: др Драгана Милорадовић, архивски саветник
© 2021 ИСТОРИЈСКИ АРХИВ ПОЖАРЕВАЦ. СВА ПРАВА ЗАДРЖАНА.